Svetli, Vaskršnji utorak je drugi dan po Vaskrsu, kada se nastavlja proslavljanje najvećeg hrišćanskog praznika, kako u crkvenim bogosluženjima, tako i u domovima pravoslavnih vernika. Službe su iste kao i prethodna dva dana. Po narodnom verovanju, sve što se na ovaj dan započne, nosi blagoslov – biće uspešno i dugotrajno.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Vaskrs slave tri dana. U kalendaru SPC su crvenim slovom obeleženi Vaskrs – nedelja, Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Vaskrs se slavi od vremena prvih apostola, a njegova suština se objašnjava rečima Svetog apostola Pavla, zapisanih u apostolskim deelima: „Ako Hristos ne vaskrse, prazna je propoved naša i prazna je vera naša“.
Praznovanjem Vaskrsenja hrišćani naglašavaju svoju veru i pobedu života nad smrću.
Treći dan praznovanja zove se i Vodeni, Svetli utorak, a po verovanju se smatra i najsrećnijim danom u godini. Po verovanju, sve što se na ovaj dan započne biće uspešno, dete rođeno tog dana biće dugovečno i blagosloveno. Veruje da je dobro tog dana krenuti na put, i da će put biti uspešan, bez prepreka i sa lepim ishodom.
Ovaj utorak nije običan – on je nastavak svetlosti Vaskrsa i poziv da tu svetlost prenesemo drugima, kroz osmeh, molitvu i zajedništvo.
Običaji i verovanja
Prema narodnom verovanju, to je jedini dobar utorak u godini. Dobro je ići u posetu ili krenuti na put.
U nekim selima se danas održavaju svadbe, jer se veruje da će mladenci poživeti srećno, dugovečno i imati mnogo dece.
Stariji ljudi veruju i da će ukoliko je uveče na Svetlu sredu nebo zvezdano, godina biti izuzetno rodna.
Predanje kaže da su u nedelju rano, pre zore, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle sa spremljenim mirom na Hristov grob.
Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren bio je odvaljen, a grob prazan. Na kamenu je sedeo anđeo Gospodnji, s licem kao munja i odelom belim kao sneg.
Stražari vojnici bili su ukočeni od straha, a onda im se obratio anđeo: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao… Idite brže i kažite učenicima njegovim da je vaskrsao“.
Žene i zbunjeni vojnici-stražari su odmah otrčali u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli, a narod se jako obradovao.
Zato je, prema predanju i verovanju, jedina stvar koju u ova tri dana vernici moraju da poštuju, to da dele radost sa svojim bližnjima.
Verovanje je i da oni koji se ogluše o to pravilo prkose Bogu i Hristu i da im neće ići u životu „kako treba“.
Na Vaskrsni utorak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.
To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.
U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini.
Ponegde se u selima, mada to nije rasprostranjen običaj, održavaju svadbe, jer se vreme praznovanja hrišćanske Pashe smatra posebnom blagodeti, koja se na taj način prenosi i na nove supružnike i njihovu novoosnovanu porodicu.
Vaskrsni utorak u Srbiji je prvi radni dan posle praznika.
Tokom Svetle sedmice se ne posti sredom i petkom.
Vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“ sve do Spasovdana.
Izvor: RTV BAP
