Tri godine prošlo je od masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je 13-godišnji dečak oduzeo živote devet svojih vršnjaka i čuvara škole.
Za tri godine presuda u krivičnom postupku protiv roditelja dečaka i radnika streljane u koju je išao je oborena i slučaj je vraćen na ponovno suđenje, a svih pet parničnih postupaka za pretrpljen strah i nanetu dueševnu bol su završeni i poslati u Apelacioni sud.
Kobnog dana do roditelja dece, ali i medija, stigla je vest o pucnjavi u školi, ali niko nije ni slutio da je zaista pucano unutar zgrade škole i da su posledice dostigle razmere koje jesu.
Tog 3. maja pristigle su vesti o pucnjavi. Prvo se mislilo da je pucano ispred škole, onda je pristigla vest o ubistvu čuvara škole Dragana Vlahovića. Niko nije očekivao da je ubijen i ranjen veliki broj dece, a najmanje da je masovno ubistvo počinio učenik sedmog razreda. Sve je postalo mnogo realnije kada je policija, pola sata nakon što je pristigla vest o pucnjavi, izvela dečaka sa lisicama na rukama i jaknom preko glave kako bi zaštitili njegov identitet kao maloletnika. Seo je u automobil, koji je potom odjurio.
Naredni sati pretvorili su se u mučno čekanje roditelja. Na drugi ulaz izvođena su deca, odeljenje po odeljenje. Čekali su ih uznemireni roditelji. Oni koji svoju decu nisu dočekali, raspitivali su se po bolnicama. Među učenicima je takođe vladala panika. Neki su videli školske drugarice kako leže i nisu znali da li su žive.
Nešto pre podneva počele su da pristižu i prve informacije o povređenima. Jedan dečak je u tom momentu već bio na operacionom stolu u Tiršovoj zbog zadobijenih povreda glave. Još svoje dece primljeno je u istu bolnicu sa prostrelnim ranama i smešteno na odeljenje intenzivne nege.
Bio je to začetak ne samo traume za porodice ubijenih, već i kolektivne traume. U Srbiji se nikada do tada nije dogodila pucnjava u školi, a sada ju je počinilo dete.
U poslepodnevnim satima pristigle su prve zvanične informacije. Iz MUP Srbije saopštili su da je ubijeno osmoro dece i radnik obezbeđenja, dok je ranjeno šestoro dece i jedna nastavnica, koji su zbrinuti u Urgentnom centru i Tiršovoj. Dok je trajala konferencija na kojoj se govorilo o tome šta se dogodilo u školi i koje povrede su zadobili ranjeni, neki roditelji i dalje su čekali svoju decu ispred škole. A onda su, jedno po jedno, dobijali pozive da došu u policiju, gde im je saopšteno da su im deca ubijena.
Načelnik beogradske policije Veselin Milić do detalja je objasnilo kako je došlo do masovnog ubistva i istakao da je dečak mesec dana planirao ubistvo, ali da motiv nije saopštio. Vatreno oružje uzeo je iz očevog stana, a u torbi je imao i četiri Molotovljeva koktela.
On je ispričao da je policija odmah uhapsila dečaka i da je pronađeno i oružje kojim je izvršeno krivično delo, kao i Milotovljevi kokteli. Dodao je da je dečak imao spisak dece koju je nameravao da likvidira. Kabinet istorije je, prema Milićevim rečima, odabrao jer je bio blizu ulaza u školu, a prvi čas je u toj učionici imalo njegovo odeljenje.
– Pištolje je uzeo iz stana svoga oca. Ostavio ih je u torbu koju je pripremio i poneo četiri Molotovljeva koktela. Po dolasku u školu odmah je pucao u radnika obezbeđenja, a nakon toga se okrenuo ka devojčici koja je bila dežurna i devojčici koja je stajala za stolom pored nje, kao i jednoj koja je stajala pored klavira, pucao ka njima i lišio ih života. Zatim je nastavio ka kabinetu istorije. Usput je zamenio okvir i pucao ka nastavnici i ostalim učenicima. Zatim izlazi iz učionice, odlazi do dvorišta škole, vadi okvir, baca ga i poziva policiju. On je izjavio da je sam ovo planirao. Ovo je spisak dece koji je planirao da likvidira – dodao je.
On je istakao da je pištolj čuvan u sefu, ali da je dečak očigledno znao šifru.
Otac dečaka Vladimir Kecmanović uhapšen je istog dana. Inspektori su došli po njega u stan u kom je živeo sa porodicom. Na informativni razgovor pozvana je majka dečaka.
U danu posle tragedije, dok su građani Beograda i dalje palili sveće i donosili cveće ispred škole, pristigli su toksikološki nalazi dečaka koji je pucao. Oni su bili negativni – dečak u toku izvršenja masovnog ubistva nije bio pod dejstvom alkohola ili narkorika.
Broj ubijenih u „Ribnikaru“ porastao je na 10 kada je 16. maja saopšteno da je devojčica A. A., koja se 13 dana borila za život preminula.
Preminula devojčica nalazila se na spisku koji je 13-godišnji dečak napravio pre ubistva.
Devojčica je tokom pucnjave zadobila teške povrede glave. Ona je sve vreme bila u kritičnom stanju, a lekari, uprkos nadljuskim naporima, nisu uspeli da je spase.
Presuda roditeljima
Roditeljima dečaka ponovo se sudi za ugrožavanje sigurnosti, ali je podignuta i druga optužnica, za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Vlasnik i radnik streljane završili su pred sudom zbog davanja lažnog iskaza jer su rekli da dečak nije pucao u streljani.
Vladimir Kecmanović prvostepeno je osuđen za krivična dela izazivanje opšte sigurnosti na 12 godina, zbog toga što je nepropisno čuvao oružje i municiju i na taj način omogućio tada 13-godišnjem sinu da počini masovno ubistvo, kao i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica – tri godine, a jedinstvena izrečena kazna je 14 i po godina.
Miljana Kecmanović oslobođena je za nedozvoljeno držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija jer nije utvrđeno kako je njen DNK završio na čauri metka pronađenoj u učionici škole, ali je osuđena za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica i dobila tri godine.
Instruktor streljane Nemanja Marinković osuđen je na godinu i tri meseca zatvora, dok mu je pretila kazna od tri godine zatvora. Vlasnik streljane Ratko Ivanović sklopio je sa tužilaštvom nagodbu o priznanju krivice i osuđen je na pet meseci kućnog zatvora zbog lažnog iskaza.
Izvor: RTV BAP
