Три године прошло је од масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар“, када је 13-годишњи дечак одузео животе девет својих вршњака и чувара школе.
За три године пресуда у кривичном поступку против родитеља дечака и радника стрељане у коју је ишао је оборена и случај је враћен на поновно суђење, а свих пет парничних поступака за претрпљен страх и нанету дуешевну бол су завршени и послати у Апелациони суд.
Кобног дана до родитеља деце, али и медија, стигла је вест о пуцњави у школи, али нико није ни слутио да је заиста пуцано унутар зграде школе и да су последице достигле размере које јесу.
Тог 3. маја пристигле су вести о пуцњави. Прво се мислило да је пуцано испред школе, онда је пристигла вест о убиству чувара школе Драгана Влаховића. Нико није очекивао да је убијен и рањен велики број деце, а најмање да је масовно убиство починио ученик седмог разреда. Све је постало много реалније када је полиција, пола сата након што је пристигла вест о пуцњави, извела дечака са лисицама на рукама и јакном преко главе како би заштитили његов идентитет као малолетника. Сео је у аутомобил, који је потом одјурио.
Наредни сати претворили су се у мучно чекање родитеља. На други улаз извођена су деца, одељење по одељење. Чекали су их узнемирени родитељи. Они који своју децу нису дочекали, распитивали су се по болницама. Међу ученицима је такође владала паника. Неки су видели школске другарице како леже и нису знали да ли су живе.
Нешто пре поднева почеле су да пристижу и прве информације о повређенима. Један дечак је у том моменту већ био на операционом столу у Тиршовој због задобијених повреда главе. Још своје деце примљено је у исту болницу са прострелним ранама и смештено на одељење интензивне неге.
Био је то зачетак не само трауме за породице убијених, већ и колективне трауме. У Србији се никада до тада није догодила пуцњава у школи, а сада ју је починило дете.
У послеподневним сатима пристигле су прве званичне информације. Из МУП Србије саопштили су да је убијено осморо деце и радник обезбеђења, док је рањено шесторо деце и једна наставница, који су збринути у Ургентном центру и Тиршовој. Док је трајала конференција на којој се говорило о томе шта се догодило у школи и које повреде су задобили рањени, неки родитељи и даље су чекали своју децу испред школе. А онда су, једно по једно, добијали позиве да дошу у полицију, где им је саопштено да су им деца убијена.
Начелник београдске полиције Веселин Милић до детаља је објаснило како је дошло до масовног убиства и истакао да је дечак месец дана планирао убиство, али да мотив није саопштио. Ватрено оружје узео је из очевог стана, а у торби је имао и четири Молотовљева коктела.
Он је испричао да је полиција одмах ухапсила дечака и да је пронађено и оружје којим је извршено кривично дело, као и Милотовљеви коктели. Додао је да је дечак имао списак деце коју је намеравао да ликвидира. Кабинет историје је, према Милићевим речима, одабрао јер је био близу улаза у школу, а први час је у тој учионици имало његово одељење.
– Пиштоље је узео из стана свога оца. Оставио их је у торбу коју је припремио и понео четири Молотовљева коктела. По доласку у школу одмах је пуцао у радника обезбеђења, а након тога се окренуо ка девојчици која је била дежурна и девојчици која је стајала за столом поред ње, као и једној која је стајала поред клавира, пуцао ка њима и лишио их живота. Затим је наставио ка кабинету историје. Успут је заменио оквир и пуцао ка наставници и осталим ученицима. Затим излази из учионице, одлази до дворишта школе, вади оквир, баца га и позива полицију. Он је изјавио да је сам ово планирао. Ово је списак деце који је планирао да ликвидира – додао је.
Он је истакао да је пиштољ чуван у сефу, али да је дечак очигледно знао шифру.
Отац дечака Владимир Кецмановић ухапшен је истог дана. Инспектори су дошли по њега у стан у ком је живео са породицом. На информативни разговор позвана је мајка дечака.
У дану после трагедије, док су грађани Београда и даље палили свеће и доносили цвеће испред школе, пристигли су токсиколошки налази дечака који је пуцао. Они су били негативни – дечак у току извршења масовног убиства није био под дејством алкохола или наркорика.
Број убијених у „Рибникару“ порастао је на 10 када је 16. маја саопштено да је девојчица А. А., која се 13 дана борила за живот преминула.
Преминула девојчица налазила се на списку који је 13-годишњи дечак направио пре убиства.
Девојчица је током пуцњаве задобила тешке повреде главе. Она је све време била у критичном стању, а лекари, упркос надљуским напорима, нису успели да је спасе.
Пресуда родитељима
Родитељима дечака поново се суди за угрожавање сигурности, али је подигнута и друга оптужница, за запуштање и злостављање малолетног лица. Власник и радник стрељане завршили су пред судом због давања лажног исказа јер су рекли да дечак није пуцао у стрељани.
Владимир Кецмановић првостепено је осуђен за кривична дела изазивање опште сигурности на 12 година, због тога што је непрописно чувао оружје и муницију и на тај начин омогућио тада 13-годишњем сину да почини масовно убиство, као и запуштање и злостављање малолетног лица – три године, а јединствена изречена казна је 14 и по година.
Миљана Кецмановић ослобођена је за недозвољено држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја јер није утврђено како је њен ДНК завршио на чаури метка пронађеној у учионици школе, али је осуђена за кривично дело запуштање и злостављање малолетног лица и добила три године.
Инструктор стрељане Немања Маринковић осуђен је на годину и три месеца затвора, док му је претила казна од три године затвора. Власник стрељане Ратко Ивановић склопио је са тужилаштвом нагодбу о признању кривице и осуђен је на пет месеци кућног затвора због лажног исказа.
Извор: РТВ БАП
